Iskorišćavanje čiste energije vetra je najpozitivnija stavka u oluji nesigurnosti koju su kreirala stalna poskupljenja nafte, klimatske promene, degradacija životne sredine, sve manje zalihe fosilnih goriva i zavisnost od uvoza električne energije od drugih proizvođača.

Evropska unija je postavila obavezujući cilj svim svojim zemljama - članicama, ali i onim zemljama koje to žele da postanu, da minimum 20 odsto električne energije godišnje moraju  da proizvedu iz obnovljivih izvora energije, vetra, sunca, biomase itd. Da bi ovaj procenat bio ostvaren do roka 2020. godine, više od trećine ukupne proizvodnje struje u Evropi bi moralo da dođe iz obnovljivih izvora energije. Očekuje se da će vetar omogućiti proizvodnju između 14 i 18 procenata električne energije, dok ima primera zemalja kao što je Danska koja je već 2008. godine proizvodila oko 24% ukupne energije iz vetra, a koja do 2020. godine planira da polovina energije koju proizvede dolazi iz ovog obnovljivog izvora.

Neke od pogodnosti iskorišćavanja čiste energije vetra:

* Ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Tokom 2009. godine, investicije u izgradnju vetropolja u Evropi dostigle su 13 milijardi, uključujući i jednu i po milijardu za izgradnju vetrofarmi na vodi. 2009. je druga godina za redom u kojoj su instalirani kapaciteti energije vetra nadmašili sve ostale na polju proizvodnje električne energije, a udeo vetra u novo instaliranoj snazi se povećao sa 35 na 39 procenata samo u toku te godine. Iste te godine, skoro dvesta hiljada ljudi pronašlo je posao zahvaljujući razvoju proizvodnje struje iz energije vetra. Prognoze su da bi u Evropi industrija vetra do 2020. godine mogla da ponudi 250 hiljada novih radnih mesta.

* Čistija životna sredina i njeno očuvanje. Sedamdesetpet gigavata energije,  koliko je instalirano do kraja 2009. godine u Evropskoj uniji, umanjilo je štetna isparenja za 106 miliona tona ugljen dioksida, što je jednako tome da je 25 odsto ili 53 miliona vozila širom zemalja EU uklonjeno sa puteva. Štaviše, 152 milijarde evra, koliko se očekuje da će biti uloženo u vetroindustriju do 2020. godine, uštedeće trošak od 135 milijardi evra, koliko bi bilo potrošeno za saniranje posledica emitovanja štetnih gasova, pre svega ugljen dioksida.

* Energetska nezavisnost. Evropa trenutno uvozi više od pola svoje potrošnje na godišnjem nivou, a očekivanja su da će se ovi procenti u sledećih dvadeset ili trideset godina popeti i do 70 odsto. Snaga vetra instalirana do kraja 2009. godine, u normalno vetrovitoj godini, proizvela je skoro 5 odsto ukupne električne energije u Evropi. Do 2020. godine, proizvodnja struje pomoću energije vetra  uštedeće 328 milijardi evra u troškovima goriva.